FANDOM


Емпириокритицизам (од грч. емпирија — искуство и крино — судим, пресуђујем, одлучујем) представља „филозофију критичког (или чистог) искуства“. То је субјективноидеалистички правац који се појавио у другој половини XIX века, у Немачкој и Аустрији. Његови оснивачи су Рихард Авенаријус и Ернест Мах, по коме се још назива и махизам.

Ово учење одриче реалност свега што није непосредно дато у искуству, за једину реалност сматра субјективне осећаје, а за праву стварност само оно што је непосредно дато у опажају. Елементи стварности су, нпр. осећају црвеног, горког и другог; материја, тела, ствари само су „комплекси“ осећаја и не постоје ван њега — ван наше свести. На тај начин све физичко своди се на психичке елементе — на осећаје. По Авенаријусу, мишљење и биће у сталној су вези, у том смислу што нема мишљења без бића и обратно. Основа те везе је, по њему, свест, а свест не поже да постоји без субјекта који мисли.

У свом делу „Материјализам и емпириокритицизам“ Лењин је ово учење подвргао веома оштрој критици.

Литература Уреди

  • Лексикон страних речи и израза — Милан Вујаклија; Издавачка радна организација „Просвета“ ООУР „Издавачка делатност“; тираж: 40 000 примерака ; Љубљана 1988.