Петарда

Петарде из Москве на црном тржишту.

Петарда или топовски удар (енгл. petard; фр. pétard; итал. petardo; нем. Kanonenschlang; рус. петарда) јесте пиротехничко средство које својим дејством (пуцањ, бљесак или дим) имитира дејство артиљерије и минобацача.

Први пут петарда је употребљена 1580. године; од тада па до краја 19. века под појмом петарде подразумевале су се врсте минâ, тј. металне посуде разног облика пуњене барутом, а од 9. деценије 19. века динамитом и мелинитом. Било их је разних величина, заввисно од количине пуњења (5-70 фунти; 1 фунта = 0,454 кг) и намене. У почетку су коришћене за отварање тврђавских капија, касније за рушење железничких пруга и за звучну сигнализацију. Људи који су руковали петардама називали су се петардери.

Данас је петарда углавном сачињена од облоге, облика шупљег ваљка или кутије, од картона (пластичне масе и сл.) у коју је смештен црни барут и спорогорећи штапин за паљење барута. Међутим, у совјетској војсци израђују се петарде чија је облога испуњена смешом у облику праха сачињена од 70% калијум-перхлората и 30% алуминијума, која при дејству даје јачи пуцањ од петарде напуњене црним барутом. Њен звучни ефекат и бљесак слични су дејству фугасне гранате.

Литература

• Војна енциклопедија 6 (Надвође—Пирит) страна 749, главни уредник: генерал-пуковник — Војо Тодоровић, издање редакције Војне енциклопедије Београд © 1964